Nicola Barker: Darkmans, uži izbor za Bukera 2007. (te godine Bukera je dobila Anne Enright za The Gathering).
Izgleda da se u romanu ništa posebno ne dešava, ali na osnovu tridesetak strana koje sam pročitala do sad nekako je neodoljiv – još uvek ne znam zašto. Možda zato što Nikola ne brine o tome kako “treba pisati”, a vidi se da zna da piše, što je najbolja kombinacija od četiri moguće: znati/ne znati/smeti/ne smeti.
Nikoli Barker ima preveden jedan roman: Pet milja od Auter Houpa (Narodna knjiga 2003.)
ILI
Stig Lašon: Muškarci koji mrze žene, švedski krimić.
Pisac je bio novinar koji je umro pre nego što mu je knjiga postala hit, ali je stigao da napiše trilogiju, tako da ću imati šta da se čitam dalje, za slučaj da mi se svidi.
Možda je treš, a možda i nije? Navodno je film po romanu videlo mnogo Skandinavaca i pola miliona Francuza. E sad, da li to govori nešto o filmu ili o raznim evropskim nacijama? I naravno da film nema veze sa knjigom, ali moram da popunim nekako ovaj prostor.
ILI
Nešto što još uvek nije na polici pored kreveta?
